Na terasi rezidencije jutarnji zraci obasjavali su fikus u saksiji. Poklon njegovog visočanstva kontra-kralja. Pogledalo ga je čežnjivo i vratilo se u dnevni boravak. Kontra-kralj je uvek znao da izabere pravi poklon, otkrivajući skrivene talente u svakome kome nešto daruje. Uzdahnulo je duboko, osećajući lični pečat kontra-kralja u svakom molekulu vazduha.

Uključilo je računar da učita poruke iz mesidž boksa. Današnji repertoar bio je prepun duhovitih dosetki o rastu BDP-a, kritike rada komisije za orezivanje gradskog zelenila, važnih napomena o osujećenim neprijateljskim upadima na deponiju nuklearnog otpada — ali i tragičnih izveštaja o nestašici lignji u ribljim restoranima širom zemlje. U donjem delu ekrana prikazana su tri avatara za taj dan. Domalim USB prstom učitalo je u sebe sva tri lica.

Dežurni vozač čekao je mirno dok je ono prolazilo pored drvoreda banana na putu do parkinga. Najednom, dve golubice zalepršaše krilima. Ono se uplaši tog strašnog terorističkog akta koji je opozicija planirala već tri meseca. Telohranitelj hitro upuca dve predatorske ptice i spreči državni udar. Fotografije ovog strašnog događaja — i herojskog čina lojalnog telohranitelja — već su bile u domaloj memoriji, spremne za prezentaciju u holu Komore Kontrastabilnosti na vanrednoj konferenciji za novinara.

Hol je bio čist i veličanstveno prazan. Obožavalo je tu mermernu prazninu — još više usamljeni odjek svojih brižljivo odabranih reči. Uključilo je avatara za duhovito obraćanje. Lice mu se rasteglo u osmeh i poče da objašnjava kako je manje veće, a veće manje. Uz još širi osmeh od mogućeg, podvuklo je da samo neprijatelji naroda ne razumeju tu jednostavnu suštinu rasta BDP-a. Jer, ko se lača mati, u neznanju pati.

Tada novinar postavi pitanje o današnjem terorističkom aktu i da li su svi mrzitelji države uhapšeni. Ono se prenu, zadržavajući osmeh na ušima. Domala memorija se zaglavila. Nikako da učita avatara za tragične vesti. Hop! Evo ga! Zabrinuto lice smrknuto gleda u pod i grize usne. Tišina. Veličanstvena, baš kako kontra-kralj zahteva na svim konferencijama. Čekalo je još malo, uživalo u tišini. Podešavalo je obrve na tačno programiranu visinu i oblik, kako bi izrazilo najdublju zabrinutost. I progovorilo.

Jedna reč. Odjek. Pauza.
Druga reč. Odjek. Pauza.
Treća reč. Obrva pogrešno reaguje. Ups.
Četvrta reč. Uvo se trzne.
Peta. Odjek se vraća još jači, pomera kosu na čelo.
Nos pada na donju usnu, jedan kraj razvlači se u osmeh.
Završna reč zahvalnosti prisutnima.

Novinar se takođe zahvalio i pohvalio konferencije za novinara kao pravi primer demokratije i tolerancije, gde se mogu čuti različita mišljenja u dostojanstvenoj diskusiji. Okrenuo se i otišao da pripremi izveštaj za večerašnji Kontra-dnevnik.

Ono je ostalo samo u praznom holu Komore Kontrastabilnosti. Mora da ode u servis. Domala memorija potpuno je zakazala. Sad liči na daždevnjaka — sledeću konferenciju ne sme dočekati u takvom stanju. Rejting gledanosti bi opao. A kontra-kralj to ne oprašta. Napustilo je prostoriju odsečnim pačjim hodom, dok se elektronska zastava viorila na ogromnom ekranu. Primetilo je tri mrtva piksela. Brat će to da sredi. Brat sve zna. Sva braća sve znaju. I sve mogu.

U rezidenciji, na stolu u foajeu, već je stajao reparacioni set za popravku domale memorije. Sa strane, u graviranoj drvenoj kutiji, bio je disk sa novim izdanjem Rečnika Tatice Mrske. Briljiraće na sledećoj konferenciji za novinara. Obrazi su mu se zarumeneli. Kontra-kralj će biti srećan.