ili: Kako sam naučio da prestanem da brinem i zavoleo bateriju

Nebo iznad grada B-11 bilo je boje televizijskog ekrana, uključenog na prazan kanal. Poslednje tri generacije verovatno ne bi razumele ovu rečenicu, ali T ju je razumeo, iako mlad. Upravo je gledao istu tu sliku sopstvenim očima. U starom telefonu njegovog dede ostali su enkriptovani fajlovi koje Kontra-služba nije uspela da dekodira. Knjige iz XX veka. T je pročitao mnoge od njih. Da li da bi bolje upoznao dedu kog je odavno izgubio, ili zato što su ga zaista zaintrigirale — teško je reći.

Bila je gotovo ponoć. Žurio je da stigne poslednji elektrobus za blokove, pre nego što sitna kiša preraste u kiseli pljusak. Na raskrsnici je zatekao grupu ljudi kako blokira saobraćaj. Unuci nekadašnjih pobunjenika. Tražili su pravdu za šesnaestoro nevinih koji su stradali u vreme koje se više ne pominje. Malo ko je znao išta o tim nesrećnim ljudima. Za većinu su to bila samo davno zaboravljena tela. Još manje se znalo šta se tačno dogodilo. Svakodnevne vesti o poginulima u istočnim i zapadnim rudarskim zonama učinile su narod neosetljivim na tragedije — a još više na sećanja.

Nosili su transparente s imenima i prezimenima. Tada su ljudi još uvek imali imena. I prezimena. Dobijali su ih od roditelja. Kontra-služba je dvaput godišnje, nedeljom uveče na kraju svakog fiskalnog semestra, dozvoljavala da se raskrsnica blokira pred ponoć. Tačno šesnaest minuta. T je prošao pored njih pognute glave. Pomislio je, uprkos svemu, kako je ipak u boljoj poziciji od radnika iz rudarskih zona ZA i BO.

T — tehničar broj 36, zona rudnika uglja KO.

Ugalj se odavno ne koristi u zemlji. Od kada se elektroenergetski sistem raspao tridesetih, termoelektrane su zatvorene, a sve je prešlo na baterije. Ugalj se izvozi u jugoistočnu Aziju, pa nema mnogo pritiska na tehničare. Jedan deo se krijumčari na domaće tržište za grejanje, jer je baterijsko grejanje preskupo. To je bila prilika i za T da dodatno zarađuje.

Najgore su prolazili oni iz zone JA — litijum. Iskopavanje i prečišćavanje. Posle pet-šest godina bivali bi penzionisani, i zamenjivani drugima. Mada ih posle penzionisanja niko nikada nije video. Tamo se nije išlo dobrovoljno. Kontra-služba je vršila preraspodelu ljudskih resursa. T je poznavao neke koji su tamo završili. Stanovali su blizu njega. Nakratko. Nije im zavideo.

Dron ga je pratio dok se udaljavao od raskrsnice. Standardna procedura. Kontra-služba nadzire svaki pokret i presreće svaku komunikaciju. T je želeo da radi za njih. Barem da upravlja dronom. Ili da održava informacione sisteme. Bio bi to lakši život. Ali poreklo ga je zakucalo za rudarske zone. Deda mu je bio disident. A toga se nije mogao osloboditi. Ipak, bolje je biti T nego R. R silazi u rudnik. T ostaje na površini. Servisira. Švercuje.

Na kiosku je kupio večeru za poneti: argentinski pasulj u sosu od vijetnamskog paradajza. Dron je odzujao nazad.

Stajalište je bilo krcato. Ljudi su se tiskali pod nadstrešnicom — kisela kiša prelazila je u pljusak. T je računao da njegova skupa kabanica može izdržati barem pola sata, pa se nije gurao. Nije voleo gužvu. Posmatrao je lica osvetljena malim ekranima. Niko nikog nije gledao. Čuo je svaku kap kiše. Bio je sam. I sa tim ljudima nije mogao razmeniti ni pogled.

Stigao je elektrobus. Prevoz do blokova uglavnom je trajao dva sata. Oko ponoći, kad se radne grupe vraćaju na spavanje, stvarala se najveća gužva na jedinom preostalom mostu preko reke. Uspeo je da sedne. Hteo je malo da odspava. Treba ustati sutra u pet. Naslonio je glavu na vlažno staklo i gledao zamućene svetleće solitere u kojima žive ljudi iz Kontra-službe. Mogao sam biti tamo, pomislio je.

Mislio je na dedu. Jedino blisko biće koje je imao u životu. Knjige u starom telefonu bile su njegovo jedino nasleđe. Zabranjeno nasleđe.

Zaspao je s dedinim glasom u glavi.

T nije znao da mu je san prekinut. Eksplozijom. Elektrobus je planuo. Jeftine baterije nisu izdržale ni planiranih hiljadu punjenja. Vatrena stihija progutala je vozilo i sve u njemu. Kisela kiša otapala je ostatke metala i mesa, sve dok voda nije odnela poslednje tragove u slivnik.

Saobraćaj se ubrzo nastavio.